Problem smisla u jeziku metafizike 
Vrsta: Maturski | Broj strana: 15 | Nivo: IV Gimnazija

Увод............................................................................................. 2
Појам метафизике.................................................................... 3
Проблем смисла......................................................................... 6
Одбацивање метафизике........................................................ 12
Закључак................................................................................... 14
Литература................................................................................ 15
УВОД
Шта? Како? Зашто? – Питања која сваки човек поставља. Питања на које нико не зна одговор. Питања од којих све потиче...
Сви на свој начин тражимо одговоре на своја свакодневна питања – неке сазнамо, неке не. Али шта је са оним питањима о којима сви размишљамо а нико на њих нема одговоре. Питања као што су:
Шта је универзум?
Како је настао свет?
Зашто ми постојимо?
Која је сврха живота?
Да ли Бог постоји?
Да ли постоји свет изван нашег?
Шта се дешава када умремо?
Сви велики филозофи су дали своје одговоре на оваква питања, постоје разне теорије о томе, али ипак немамо неке општеприхваћене, прецизне одговоре. Дисциплина која се бави овим питањима назива се метафизика.
У овом раду бавићу се проблемом смисла метафизичких ставова у оквиру филозофије логичког позитивизма. Биће речи о томе зашто се метафизика одбацује, да ли је то прихватљиво и како се може доћи до тражених решења.
ПОЈАМ МЕТАФИЗИКЕ
Метафизика је филозофска дисциплина која расправља о ономе што је иза и изнад сваке реалности и искуства. Реч је грчког порекла (meta – иза и fisis – priroda) а први ју је употребио филозоф Андроник са Родоса. (Андроник је био приређивач Аристотелових списа који је четрнаест расправа сакупио у једну књигу коју је назвао Метафизика. У корпусу Аристотелових списа Андроник је Метафизици наменио место иза списа који су се бавили природом тако да је врло вероватно да се наслов ове књиге не односи на предмет којим се она бави – на оно што је иза природних појава – већ да се просто односи на њено место у Аристотеловом корпусу. Ова филозофска дисциплина се бави оним што је највише, самом суштином ствари, бави се проблемима у вези са којим немамо никакво чулно искуство, облицима и начинима постојања, најопштијим принципима на којима свет почива а не оним појединачним, истражује прве и највише принципе стварности и света. Не остаје на истини онога што је чулно доступно, већ тражи мисаони пут којим се иде преко тога. Одређује односе између ума и спољашњег света, супстанце и атрибута, могућег и стварног… У суштини, метафизика је филозофско учење о постојању. Традиционално, и појам Бога је важан метафизички појам али за разлику од религије филозофија нема догматски однос према Богу већ и Бог као и сви остали појмови подлеже преиспитивању.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]